BELE POKLADE - Srpski vekovni običaj kada građani prave maškarade. OVO je razlog ove tradicije!(FOTO)

TRADICIJA I VEROVANJA

Bele poklade širom srbije, pogotovo u Šumadiji.

Ovaj vekovni tradicionalni običaj proslavlja se svake godine, u nedelji uoči Velikog Vaskršnjeg posta.

Stoga bi trebalo da uvedemo masovno ovaj običaj kako bi ga vratili iz zaborava.
Slavimo paganski običaj Noć veštica u oktobru a potpuno smo potisnuli naš viševekovni običaj Bele poklade ili Maškarade.

U pojedinim mestima u Srbiji održana je tradicionalna manifestacija Bele poklade, povodom istoimenog hrišćanskog praznika, koji je u pravoslavnom crkvenom kalendaru poznat i kao Bela nedelja, Velike poklade ili Proštene poklade, jer se na taj dan opraštaju svađe i uvrede.

Bela nedelja je pokretni praznik koji se obeležava poslednje nedelje pred uskršnji post, a poslednji dan te sedmice naziva se Bele poklade. Vreme pred Bele poklade smatra se periodom neobuzdanog uživanja u jelu, piću i proslavama, te se Bele poklade uzimaju kao poslednji dan takvog ponašanja pred početak uskršnjeg posta. Ceo običaj sačuvan je i u selu Lozovik, opština Velika Plana.

Tokom cele nedelje, a posebno poslednjeg dana, „mačkari“, maskirci ili „građani“, među njima najčešće deca i mladi, oblače se u kožuhe i stavljaju obredne maske od tikve, vune i perja na lice.

Poreklo Poklada vezano je za pagansko obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća, koje je hrišćanska crkva prihvatila i prilagodila. Poslednja sedmica pred veliki Uskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede.

Prerušeni i sa maskama, mladići idu od vrata do vrata seoskih domaćinstava i uz zvuk zvona klepetuše i bubnja, udaranjem štapova o plot, prag i doksat kuće, isteruju zle duhove.

Bele poklade dan su maškara i povorki. Po selima, obično mladići i dečaci, maskiraju se najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu.

Uz neartikulisane zvukove koje „građani“ proizvode zli duhovi se teraju na glavni ili manji seoski trg na kome se u večernjim satima pali velika vatra - jarga ili opalija, u kojoj se prema predanju svi proterani demoni uništavaju. Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine. Pepelom te vatre mažu se i deca.

KAKO JE DEDA ČEDA SPASIO MANASTIR LJUBOSTINJU OD NEMACA - Svedoči njegova unuka!(FOTO)

U svetu se proslave poklada obično smatraju periodom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval. Reč karneval potiče od latinskih reči carne vale - zbogom meso. Najpoznatiji karneval u svetu - u brazilskom Rio de Žaneiru - uvek počinje u subotu, a završava se u utorak, na Bele poklade. U Francuskoj ovaj praznik se naziva Mardi gras, što znači debeli utorak.

oKo nAs