Poremećaj psihičkog stanja - DEPRESIJA - KAKO SE MANIFESTUJE I UZROK DEPRESIJE!
- Detalji
Pišu: Vladimir Mišić i Sanja Marjanović
Depresija – poremećaj psihičkog stanja!
Depresija kao poremećaj obuhvata skup simptoma koji se razlikuju s obzirom na stepen depresivnosti: blagi, umeren i težak. Blagi stepen podrazumeva sniženo raspoloženje, nedostatak energije i nesposobnost za uživanje, loše spavanje, pesimizam. Umereni stepen depresije obuhvata pored svega navedenog i psihomotornu usporenost, dnevne promene raspoloženja, razdražljivost, smanjenu energiju, lošu koncentraciju, slabo pamćenje, osećanje krivice, sooptuživanje, beznađe, rano buđenje, gubitak apetita, smanjen seksualni nagon, često pomisli i o samoubistvu. Težak stepen depresije obuhata sve prethodno navedene simptome s tim što su oni pojačani, a mogu se javiti halucinacije i pokušaji suicida.
Psihoterapija se najčešće koristi kod blažih oblika depresije, dok se kod umerenih i težih oblika uklučuje uz medikamentoznu terapiju. Osobe sklone deprisivnosti su osobe koje su sklone polarizovanom (crnom-belom) mišljenju, pesimističkoj proceni budućnosti i preteranom generalizovanju (uopštavanju). Osobe sklone depresiji selektivno obrađuju informacije o sebi, izdvajaju, obraćaju pažnju i prenaglašavaju negativne informacije o sebi (prisećaju se ličnih neuspeha iz prošlosti, svojih grešaka, odbacivanja i povređivanja od strane drugih i sl.) Dok u isto vreme ne obraćaju pažnju, motivasano zaboravljaju ili umanjuju značaj informacijama koje govore nešto pozitivno o njima, njihovom ponašanju ili budućnosti. Ovde je reč o tzv. crno-belom mišljenju kojim osoba sebe održava u stanju depresivnosti. Još jedan od načina na koji osoba održava svoje stanje depresivnosti je i činjenica da su osobe sklone depresiji sklone da budu depresivne povodom svoje depresije. Šta to zapravo znači? To znači da ove osobe žele da izađu iz začaranog kruga depresije odmah i sada, bez prevelikog napora, ličnog zalaganja i neprijatnosti. Kada konstatuju da se i dalje osećaju depresivno oni se dodatno samodeprimiraju, smatraju da to što se i danas osećaju loše kao i juče znači da im nikada neće biti bolje, da za njih nema nade, jer ništa se ne menja. Zbog toga, je često u terapiji prvi korak u rešavanju depresije učenje klijenta da prepozna i odustane od ovakvih stavova prema sopstvenom problemu. Tek onda klijent može početi da rešava primarnu depresivnost. Suština daljeg tretmana je učenje klijenta da razmišlja na fleksibilniji način kako bi došlo do ublažavanja depresivnog afekta i promene disfunkcionalnog ponašanja.
Izvor/Vaš Psiholog
oKo nAs - sAmO zBoG vAs
