Pomama, fama, nerazumevanje, glorifikovanje, sablažnjivanje, oduševljenje, hod do institucionalnih problema slobodnih umetnika, matrijarhat u jednom interesantnom tonu, a svaki oblik matrijarhata cenim, međutim to sada nije tema. Sve zbog pesme.
Muzika je sastavni deo mog slobodnog vremena, to su uglavnom lagane note, koje me inspirišu, emotivno nahrane, obodre odvedu u balans i pročiste. Pop, rock, pank uglavnom zavisi od raspoloženja.
Slušao sam mnogo toga, pre nekoliko godina sam šljakao na mestu gde se pušta slična muzika koju prati IN CORPORE SANO, latinski je jedan od mojih najboljih prijatelja stidljivo pokušao da peva uz bubnjeve svojevremeno, Ana je ako se ne varam jedina latinski konstruisala uz svoj maternji, širina i slojevitost shvatanja njenog rada je neverovatno inspirativna.
Upravo me je prvenstveno ta vrsta muzike zaintrigirala da odslušam i tekst, mada se inače prvenstveno vezujem za tekstove. Mnogo toga je ovde opisano, ni u kome slučaju ne bi trebalo da ovaj Anin rad shvatamo bukvalno, pokazuje i dokazuje da među nama i oko nas žive i drugi ljudi, mladi, koji misle svojom glavom, kojima je opsednutost nečijom kosom blago rečeno hipnotički loša, po mome skromnom mišljenju sarkastično se pita „koja li je tajna“ i decentno prikazuje čime se sve zamlaćuju ljudi današnjice.
Još jedna doza suptilnog sarkazma skrivena je i u rečenici „Pa kako da me prate da o meni brinu!?“ što je po mome mišljenju pogodak u metu i jasno demistifikovanje loših odnosa institucija ka korisniku usluga, koje hteo ne hteo plaća. U ovom poodmaklom XXI veku opevati vreme sadašnje i maherski sve sklopiti u tri minuta je vredno svake hvale!
Konačno nemamo Turcizme i Grcizme u pesmama koje predstavljaju jednu zemlju.
Konačno imamo na videlu barem dok traje ova muzička EUforija sve one nevidljive, umetnike i ljude koji žive svoje živote i neguju neki svoj mali svet konačno bez zidova u koje nas nateraju oni koji bi kao brinuli o nama.
Ima i tih nekih finih meditativnih momenata, pokreta, iskonskih i ritmičkih koji direktno utiču na gledaoce jer ipak smatram da je scena tamo najvažnija taj vau efekat koji ukoliko želite da uspete tamo mora biti zapažen, efektan i drugačiji.
Žalim što neke od bliskih ljudi nisam naučio da zavole svoju „čudnovatost“ i posebnost, baš te karakteristike stvaraju originalnost, stvaraju nešto ovako, drugačije a neverovatno prizemno i iskreno.
Njeno ponašanje na određenim gostovanjima gde nikada ne bi bila da nije osvojila glasove i odnela pobedu me je prijatno iznenadilo, obradovalo da postoje i javno iskoračuju i oni koji čvrsto stoje na zemlji i rade u umetnosti. Na „žuta pitanja“ da komentariše Maru, Saru... I ostale, davala je tako pristojne odgovore da ti je prosto drago da među nama postoji i neko ovakav.
E da nemam ni ja knjižicu imam karticu.
Blog ZOV NARODA- Saša Vukota
Što se mene tiče Ana je moja pobednica koja je došla iz jedne zemlje Gruva. Bez obzira na rezultat i moguću politizaciju večerašnje manifestacije.
Pratite i ostanite uz portal OKO NAS jel na ovakve teme, nećete pouzdano pronaći na drugim portalima.
Ukoliko imate pitanja za naše saradnike, možete nam se javiti na naš mail, postaviti pitanje i upisati ŠIFRU pod kojom naši saradnici vam mogu odgovoriti. Naš mail je naveden u opisu.
Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.
Hvala vam što ste uz nas, jel MI zaista postojimo samo zbog vas!
Pomama, fama, nerazumevanje, glorifikovanje, sablažnjivanje, oduševljenje, hod do institucionalnih problema slobodnih umetnika, matrijarhat u jednom interesantnom tonu, a svaki oblik matrijarhata cenim, međutim to sada nije tema. Sve zbog pesme.
Muzika je sastavni deo mog slobodnog vremena, to su uglavnom lagane note, koje me inspirišu, emotivno nahrane, obodre odvedu u balans i pročiste. Pop, rock, pank uglavnom zavisi od raspoloženja.
Slušao sam mnogo toga, pre nekoliko godina sam šljakao na mestu gde se pušta slična muzika koju prati IN CORPORE SANO, latinski je jedan od mojih najboljih prijatelja stidljivo pokušao da peva uz bubnjeve svojevremeno, Ana je ako se ne varam jedina latinski konstruisala uz svoj maternji, širina i slojevitost shvatanja njenog rada je neverovatno inspirativna.
Upravo me je prvenstveno ta vrsta muzike zaintrigirala da odslušam i tekst, mada se inače prvenstveno vezujem za tekstove. Mnogo toga je ovde opisano, ni u kome slučaju ne bi trebalo da ovaj Anin rad shvatamo bukvalno, pokazuje i dokazuje da među nama i oko nas žive i drugi ljudi, mladi, koji misle svojom glavom, kojima je opsednutost nečijom kosom blago rečeno hipnotički loša, po mome skromnom mišljenju sarkastično se pita „koja li je tajna“ i decentno prikazuje čime se sve zamlaćuju ljudi današnjice.
Još jedna doza suptilnog sarkazma skrivena je i u rečenici „Pa kako da me prate da o meni brinu!?“ što je po mome mišljenju pogodak u metu i jasno demistifikovanje loših odnosa institucija ka korisniku usluga, koje hteo ne hteo plaća. U ovom poodmaklom XXI veku opevati vreme sadašnje i maherski sve sklopiti u tri minuta je vredno svake hvale!
Konačno nemamo Turcizme i Grcizme u pesmama koje predstavljaju jednu zemlju.
Konačno imamo na videlu barem dok traje ova muzička EUforija sve one nevidljive, umetnike i ljude koji žive svoje živote i neguju neki svoj mali svet konačno bez zidova u koje nas nateraju oni koji bi kao brinuli o nama.
Ima i tih nekih finih meditativnih momenata, pokreta, iskonskih i ritmičkih koji direktno utiču na gledaoce jer ipak smatram da je scena tamo najvažnija taj vau efekat koji ukoliko želite da uspete tamo mora biti zapažen, efektan i drugačiji.
Žalim što neke od bliskih ljudi nisam naučio da zavole svoju „čudnovatost“ i posebnost, baš te karakteristike stvaraju originalnost, stvaraju nešto ovako, drugačije a neverovatno prizemno i iskreno.
Njeno ponašanje na određenim gostovanjima gde nikada ne bi bila da nije osvojila glasove i odnela pobedu me je prijatno iznenadilo, obradovalo da postoje i javno iskoračuju i oni koji čvrsto stoje na zemlji i rade u umetnosti. Na „žuta pitanja“ da komentariše Maru, Saru... I ostale, davala je tako pristojne odgovore da ti je prosto drago da među nama postoji i neko ovakav.
E da nemam ni ja knjižicu imam karticu.
Blog ZOV NARODA- Saša Vukota
Što se mene tiče Ana je moja pobednica koja je došla iz jedne zemlje Gruva. Bez obzira na rezultat i moguću politizaciju večerašnje manifestacije.
Pratite i ostanite uz portal OKO NAS jel na ovakve teme, nećete pouzdano pronaći na drugim portalima.
Ukoliko imate pitanja za naše saradnike, možete nam se javiti na naš mail, postaviti pitanje i upisati ŠIFRU pod kojom naši saradnici vam mogu odgovoriti. Naš mail je naveden u opisu.
Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.
Hvala vam što ste uz nas, jel MI zaista postojimo samo zbog vas!
