DANAS PRAVOSLAVNIM VERNICIMA POČEO JE VELIKI VASKRŠNJI POST - Na ovaj način ispoštujmo dane pred nama!

PRAVOSLAVLJE

Danas počinje Vaskršnji (Veliki, Časni) post. Ove godine post traje od 18. marta do 05. maja.

U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti.

Svim ostalim danima posti se „na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom. Sedmični dani osim srede i petka mogu se razrešiti na ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo.

Isto i poslednja nedelja posta posti se „na vodi”, osim Veliki Četvrtak koji se razrešava na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, do 15 sati, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi”. Strogo se posti i Velika Subota kao jedinu posna subota u toku godine.

Prva nedelja Velikog posta se odlikuje posebnom strogošću, jer je dolično da se na početku podviga ima revnost za pobožan život. U skladu s tim Crkva u toku prve nedelje obavlja duža bogosluženja nego u toku narednih dana. Od ponedeljka do četvrtka se na velikom povečerju čita pokajnički kanon svetog Andreja Kritskog (+712). Ovaj kanon je nazvan Veliki, kako zbog mnoštva misli i sećanja koji se u njemu sadrže, tako i po broju tropara kojih ima oko 250 (u običnim kanonima ih ima oko 30). Radi čitanja u prvoj nedelji posta kanon je podeljen na četiri dela, po broju dana.

https://www.glassumadije.rs/wp-content/uploads/2021/03/Veliki-post-5-300x158.jpg 300w, https://www.glassumadije.rs/wp-content/uploads/2021/03/Veliki-post-5-768x403.jpg 768w, https://www.glassumadije.rs/wp-content/uploads/2021/03/Veliki-post-5.jpg 1150w" alt="" width="1024" height="538" class="wp-image-58572" loading="lazy" decoding="async" />

U subotu prve nedelje Crkva se seća čudesne pomoći koju je velikomučenik Teodor Tiron (oko +306) pružio konstantinopoljskim hrišćanima 362. godine, za vreme cara Julijana Odstupnika (+363), kad je prve sedmice Velikog posta svetac, koji se javio Konstantinopoljskom arhiepiskopu, zapovedio da se jede koljivo (kuvane žitarice) umesto hrane oskrnavljene kropljenjem krvlju idolskih žrtava na tržnici. Osvećenje koljiva vrši se u petak prve nedelje na Pređeosvećenoj liturgiji, molitve i pojanja molebana velikomučeniku Teodoru.

U mnogim hramovima se petkom ili nedeljom obavlja dirljiv bogoslužbeni obred pod nazivom pasije (od latinskog passio – stradanje). On je u crkvenu upotrebu uveden za vreme Kijevskog mitropolita Petra Mogile (XVII v.).

O pasijama se ne govori u crkvenom ustavu. Čin pasija je prvi put naveden na kraju Cvetnog trioda koji je 1702. godine izdao arhimandrit Kijevo-Pečerske Lavre Joasaf Kronovski. Na kraju opisa čina je rečeno: - Svega ovoga sećamo se po savetu, a ne po zapovesti, što se sve daje na rasuđivanje Svetoj Pravoslavnoj Crkvi.

Pravoslavno učenje o postu se posebno jako otkriva u sećanju, u toku druge sedmice, na Svetog Grigorija Palamu, Solunskog arhiepiskopa (XIV v.). Sveti Grigorije je bio veliki atonski podvižnik, poznat kao zaštitnik Pravoslavlja i razobličitelj jeretičkog učenja Varlama, kalabrijskog monaha, koji je odbacivao pravoslavno učenje o blagodatnoj svetlosti, koja prosvećuje unutrašnjeg čoveka i ponekad se otkriva vidljivo, na primer, kao što je to bilo na Tavoru i Sinaju. Varlam je smatrao da je nemoguće dostići ovo ozarenje molitvom, postom i drugim duhovnim podvizima samoodricanja. Na Saboru koji je ovim povodom bio sazvan u Konstantinopolju 1341. godine sveti Grigorije Palama, koji je bio nazvan sinom Božanske svetlosti, razobličio je jeretike i odbranio učenje o Božanskoj svetlosti, nestvorenoj, uvek postojećoj, kojom je Gospod zablistao na Tavoru i kojom se obasjavaju podvižnici koji dostignu takvo prosvetljenje uz pomoć molitve i posta. Crkvenu službu u čast Svetog Grigorija Palame i njegovo žitije napisao je Filotej, Konstantinopoljski patrijarh (XIV v.), a kanon Genadije Sholar (XV v.).

Značaj Hristovog Krsta za one koji se podvizavaju u postu Crkva je objasnila u bogoslužbenim pesmama, u različitim slikama i alegorijama. Poput drveta koje ima mnoštvo lišća i baca gustu senku, pa pruža hladovinu i odmor umornom putniku, Hristov Krst na sredini podviga posta verujućima pruža hladovini i bodri ih da završe trud. Hristov Krst kao znamenje pobede nad smrću priprema nas za radosno proslavljanje Pobednika pakla i smrti. Hristov Krst se poredi s drvetom koje je zasladilo gorke vode Mere, s drvetom života, koje je zasađeno posred raja. Radosna vest o Krstu i poklonjenje njemu s utehom nas podsećaju na sve bliži praznik Hristovog Vaskrsenja. Osim proslavljanja Svetog Krsta na kojem se Gospod smirio do smrti, u bogosluženjima četvrte nedelje Velikog posta se razobličava farisejska gordost, koju je Bog osudio, i hvali se smirenje carinika.

Počevši od srede Krstopoklone nedelje na liturgijama Pređeosvećenih Darova se do Velike srede izgovaraju posebne jektenije za one koji se spremaju za prosvećenje (krštenje).

Neka je na blagoslov i opšte spasenje svih nas, ovogodišnji časni post.

/Izvor SPC

Ostanite uz nas – OKO NAS