PRVI POKUŠAJ U SVETU DA SE POSTAVE JASNA PRAVILA - Postignut dogovor EU o korišćenju veštačke inteligencije!

Piše: Milana Pejić

Veštačka inteligencija mora da se racionalno koristi i sprovodi. Preti veliki rizik za čovečanstvo.

Države članice i Evropski parlament postigli su preliminarni dogovor o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, prvom pokušaju u svetu da se reguliše tehnologija koja se brzo razvija na sveobuhvatan, etički zasnovan način.

Dogovor je na političkom nivou postignut u petak uveče nakon razgovora koji su trajali ceo dan i usledili nakon neuspešnog maratona između srede i četvrtka popodne. Ukupno, ceo pritisak je trajao više od 35 sati.

Proboj je usledio usred agresivnog lobiranja od strane Big Tech-a i start-up kompanija, oštrih upozorenja civilnog društva i intenzivnog nadzora medija, jer bi zakonodavstvo iz Brisela moglo veoma dobro uticati na slične regulatorne napore širom sveta.

• "Istorijski! EU postaje prvi kontinent koji je postavio jasna pravila za korišćenje veštačke inteligencije", rekao je Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište, proslavljajući taj trenutak na društvenim medijima.
• #AIAct je mnogo više od pravilnika - to je lansirna platforma za startapove i istraživače iz EU da predvode globalnu trku veštačke inteligencije.

Pregovori su bili teška borba između vlada i zakonodavaca oko niza veoma složenih i tehničkih pitanja.

Nakon što je u četvrtak postignut provizorni kompromis za obuzdavanje osnovnih modela koji pokreću chat botove poput OpenAI-ovog ChatGPT-a, razgovori u petak imali su snažan fokus na korišćenju biometrije u realnom vremenu, uključujući prepoznavanje lica, u javnim prostorima.

U središtu debate bilo je pitanje da li državnim organima treba dozvoliti da koriste biometrijske sisteme sa AI koji mogu da identifikuju i kategorišu ljude na osnovu osetljivih karakteristika kao što su pol, rasa, etnička pripadnost, vera i politička pripadnost, kao i sistemi prepoznavanja emocija.

U svom zajedničkom mandatu, poslanici EP su rekli da su ove prakse "nametljive i diskriminatorne" i da bi stoga trebalo da budu zabranjene na teritoriji EU. Države članice su, međutim, imale sasvim drugačije mišljenje i tvrdile su da su izuzeci za sprovođenje zakona neophodni da bi se ušlo u trag kriminalcima i sprečile pretnje nacionalnoj bezbednosti.

Sukob između nacionalne bezbednosti i osnovnih prava

Francuska je ranije ove godine odobrila zakon kojim se omogućava korišćenje biometrijskog nadzora tokom Olimpijskih i paraolimpijskih igara u Parizu 2024. godine, što je potez za koji je Amnesti internešenel rekao da "podriva tekuće napore EU da reguliše veštačku inteligenciju".

Sukob između nacionalne bezbednosti i osnovnih prava apsorbovao je većinu energije u petak. Španija, sadašnji nosilac rotirajućeg predsedavanja Savetom, imala je težak zadatak da predstavlja 27 država članica i da održi jedinstven front.

Pregovori su prekinuti dugotrajnom pauzom koja je omogućila poslanicima da međusobno razgovaraju o zahtevima španskog predsedništva. U međuvremenu, naučnici i aktivisti su na društvenim mrežama pozvali poslanike da se odupru izuzecima za sprovođenje zakona.

Na kraju su Parlament i Savet uspeli da pronađu način da zakrpe svoje razlike i odnesu pobedu.

Detalji sporazuma nisu bili odmah dostupni.

S obzirom na složenost ovog pitanja, kompromis koji je proizašao iz dugotrajnih razgovora verovatno će zahtevati dalje konsultacije i fino podešavanje kako bi se došlo do dela zakona koji je u potpunosti prihvatljiv za sve strane za stolom.

Kada zakonski tekst, koji obuhvata stotine stranica u člancima i aneksima, bude ponovo napisan, biće poslat Evropskom parlamentu na novo glasanje, nakon čega će zemlje u Savetu dobiti konačno zeleno svetlo.

Očekuje se da će se glasanje održati početkom 2024. Zakon će tada imati grejs period pre nego što postane u potpunosti primenljiv 2026. godine.

oKo nAs