DR. PROF. LjILjANA UROŠEVIĆ NA TEMU - PROMENE TOKOM ADOLESCENCIJE - PUBERTET!

Adolescencija je period kada se dete oblači u odraslu osobu. Da bismo je razumeli i lakše prepoznali potrebno je da znate koje promene ona nosi sa sobom.

Prva bitna promena je fizička ili poznatija kao pubertet. Adolescentno doba počinje pubertetom, koji predstavlja period burnih bioloških promena i najvidljiviji je znak početka adolescencije. Pubertet označava sve fizčike promene koje se dešavaju kod osobe koja prelazi iz detinjstva u odraslo doba. Prosečni uzrast u kome počinje je 10 godina za devojčice i 12 za dečake ali je veoma individualno kod svakog deteta. Kod devojčica traje nešto duže od 18 meseci do 6 godina dok je kod dečaka od 2 do 5 godina. Fizičke promene koje su očigledne u ovom periodu su uzrokovane polnim hormonima. I kod dečaka i kod devojčica produkcijom polnih hormona dolazi do naglog rasta i dobijanja na težini u ovom periodu života. Biološki posmatrano, pubertet se odnosi na period kada osoba postaje sposobna za seksualnu reprodukciju. Kod dečaka se u pubertetu javalja nagli rast testisa kao i pojava pubične maljavosti a kasnije dolazi do pojave dlaka na licu i telu a glas postaje dublji. Ovaj period prate unutrašnje promene koje se odnose na produkciju i ejakulaciju sperme. Kod devojčica je prvi znak seksualne odlike u pubertetu naznaka pojave dojki kao i pubična maljavost. Unutrašnje promene se odnose na sazrevanje celokupnog reproduktivnog sistema. Prva menstruacija se javlja obično kasnije, najčešće oko 12. godine.

Druga promena je kognitivna. Mišljenje se menja od konkretnog do apstraktnog i to adolescentu daje potpuno nove mogućnosti mentalnih operacija. Njihovo mišljenje postaje naprednije, delotvornije i složenije. Adolescent postaje sposobniji da misli o onome što je moguće a ne samo o onome što je stvarno, što znači da mogu da misle hipotetički. Sve više može da razmišlja o apstraktnim idejama što znači da tako lakše shvata zagonetke, metafore, analogije i sl. Ima sve veću sposobnost da misli o međuljudskim odnosima, politici, filozofiji, religiji i sl. U ovom periodu osobu sve više zaokuplja proces mišljenja – metakognicija, gde rezultat toga može biti naglašena introspekcija (opaža svoje psihičke procese). Potencijalno negativan produkt ove faze može biti egocentrizam – zaokupljenost sobom. Samo mišljenje postaje sve više multidimenzionalno, bez zadržavanja samo na jednoj oblasti. I ono što je velika razlika u načinu mišljenja u odnosu na detinjstvo, adolescenti stvari češće shvataju kao relativne a ne kao apsolutne, preispiutuju namere drugih i ne prihvataju apsolutnu istinu.

U treću grupu promena spadaju emocionalne promene. Adolescenciju karakterisu brojne emocionalne promene koje karakterišu izmenjen način doživljavanja sebe i sve veća sposobnost da se funkcioniše nezavisno. Samo intelektualno sazrevanje i promene u načinu mišljenja dovode do toga da adolescent počinje sebe da doživljava na drugačiji i složeniji način. Kada su bili deca adolescenti su sebe opisivali realtivno jednostavno dok sada, u adolescenciji, sebe opisuju mnogo složenije i apstraktnije. Kako njihovo opažanje sebe postaje sve apstraktnije to oni postaju zainteresovaniji za sopstvenu ličnost i svoje ponašanje. Tokom ovog perioda adolescent ispoljava značajne i brze promene raspoloženja. Promena tela, načina mišljenja, odnosa sa drugima uznemirava adolescenta koji ih često doživljava kao zastrašujuće. Emociona nestabilnost (uzrokovana svim sve navedenim promena i dodatno pojačanom hormonskom aktivnošću) deo je odrastanja i adolescentnih zbivanja. Kod adolescenata je depresija veoma česta i to često kao posledica nekog gubitka, razvoda i sl. Najvažniji gubitak u životu adolescenata jeste promena odnosa sa roditeljima, ali uzrok neraspoloženja mogu biti i odnosi sa drugovima.

Socijalne promene se ogledaju u značaju sve većeg broja vršnjaka. Tokom ovog perioda odnos sa društvom se menja po značaju i strukturi. Vreme koje adolescent provodi sa vršnjacima je sve duže nego ranije. Druženje je sada u sve većim vršnjačkim grupama a škola više služi da unutar njene socijalne hijerarhije adolescent locira sebi prijatelja. Uticaj vršnjaka je sve snažniji u ovom periodu i to može biti često i negativno kada adolescent počinje da čini stvari koje nisu socijalno prihvatljive.

Tokom ovog perioda se pojačava potreba za intimnošću gde poveravanje prijateljima postaje veoma značajno. Jedna od značajnih socijalnih promena u adolescenciji jeste pojava romantičnih i seksualnih odnosa. Kod većine adolescenata prvo seksualno iskustvo spada u kategoriju „autoerotskog ponašanja“ koje doživaljavaju sami i u koje spadaju erotkse fantazije i mastrubacija.

Kao poslednja promena koja prati adolescenciju jeste promena u ponašanju osobe. Razni izazovi u ovom periodu života navode adolescenta da eksperinatiše i sa novim oblicima ponašanja. To ekpserimentisanje rezultira i pojavom rizičnijih oblika ponašanja koja predstavljaju noramalan deo adolescentnog doba. Ta ponašanja su u sluzbi adolescentu da oblikuje svoj identitet, isproba nove sposobnosti donošenja odluka, razvije realnu procenu sebe, stekne vršnjačko prihvatanje i poštovanje. Medjutim, neki rizici predstavljaju veliku opasnost po adolescente i zato je uvek potrebna kontrola, vodjenje i usmeravanje od strane roditelja. Odredjeni negativni oblici ponašanja često uvode adolescenta u problematično ponasanje kao što je zloupotreba alkohola, neželjena trudnoća, prenosive bolesti, školski neupeh ili napuštanje škole, kriminal, delikvancija i sl.

Dr.Prof. Ljiljana Urošević

Ukoliko želite da postavite pitanje našim saradnoicima , to možete uraditi putem našeg maila ili poruku poslati na viber ili WhatsApp 061/ 302 – 9 – 140 i budite sigurni da će Dr. Vahida odgovoriti vam kroz naš portal. Na vama je samo da napišete vaš problem i pošaljete ŠIFRU pod kojom će ići odgovor za vas.

OKO NAS