NARCIZAM JE TEŠKA PSIHOLOŠKA BOLEST - Poručuje i opisuje znake narcizma dr, prof. Ljiljana Urošević!(Prvi deo)

Profesor psihologije dr.Ljiljana Urošević ukazuje na veliki psihološki poremećaj nazvan narcisoidnost.

Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti (zaljubljenost u samog sebe ). Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava uz izraženu egocentričnost. Često fantaziraju o neograničenom uspehu, velikim sposobnostima, superiornosti, lepoti, inteligenciji, velikoj moći ili idealizovanoj ljubavi. Cilj i funkcija ovih fantazija je da popuni i zameni realnost kao i ambicije koje se ne mogu ostvariti.

Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti stalno traže pohvale, divljenje i pažnju. Preokupirane su utiskom koji ostavljaju na okolinu. Veruju da su jedinstveni i specijalni i stalno naglašavaju da su specifični i da njihovi problemi mogu biti shvaćeni samo od strane drugih specijalnih osoba „visokog statusa“. Veću pažnju obraćaju na formu nego na suštinu. Često je prisutna i nesposobnost empatije i na kritiku drugih reaguju hladnoćom, indiferentnošću ali i sržbom.

U ljubavnom životu je često prisutna ideja: „onog dana kada sam zavoleo/la sebe, začela se najdivnija ljubavna idila na svetu“. Međuljudski odnosi imaju tendenciju da osciliraju između idealizacije do potpunog obezvređivanja.

Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji.

Koji su to simptomi narcisoidnog poremećaja ličnosti

Ovaj poremećaj se prepoznaje po najmanje pet sledećih simptoma:

Preteran osećaj samoživosti (npr. preteruju kad pričaju o svojim dostignućima i očekuju priznanja iako ih nisu zaslužili)

Preokupacija fantazijama bezgraničnog uspeha, moći, briljantnosti, lepote ili idealne ljubavi

Veruju da je su „posebni“ i da ih mogu razumeti samo oni koji su mu slični, tj. ljudi koji mahom imaju visok status u društvu.

Zahtevaju od drugih da im se prekomerno dive.

Narcis uvek smatra da ima pravo na nešto (oni očekuju od drugih da se ovi automatski slažu s njihovim željama)

Sebično iskorišćavanje drugih sa ciljem postizanja svojih vlastitih ciljeva.

Nedostatak empatije (nisu voljni ili sposobni da prepoznaju potrebe i osećanja drugih)

Često zavide drugima i veruju da drugi zavide njima

pokazuju arogantno, nadmeno ponašanje i stav.

Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.

Narcisoidni poremećaj ličnosti je češći kod muškaraca nego kod žena. Rasprostranjenost ovog poremećaja je 8.2 procenata.

Kao i većina poremećaja ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti obično se smanjuje u intezitetu sa godinama i mnogi ljudi sa ovim problemom gotovo i da ne doživljavaju najekstremnije simptome kada su u 40-im i 50-im godinama.

U drugom delu narcizma biće reči o tome kako da prepoznamo u sebi ili drugima narcizam, jel to je teška mentalna bolest koja traži lečenje. Osobe koje boluju od narcizma oko 32 posto su sklonoi suicidu.

Dr. prof.psihologije Ljiljana Urošević

OKO NAS