Otac Zosim besedi - TRIJUMFALNI ULAZAK HRISTOV U JERUSALIM - Od trijumfa do pogubljenja!

Piše: Protojerej Zosim

PRAVOSLAVLJE

Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – poznatiji dan kao Cveti.

Ovih dana sećamo se događaja koji je započeo poslednju nedelju Isusovog zemaljskog života. Trijumfalni ulazak Hristov u Jerusalim, s jedne strane, bio je trijumf Spasitelja, a s druge, postao je prolog niza tragičnih događaja koji su završeni suđenjem Bezgrešnom i pogubljenjem Nevinog.

Kako je došlo do ove metamorfoze, zašto je likujući narod, koji je uzvikivao „Osana Bogu na visini“, već posle nekoliko dana srceparajući uzvikivao „Raspni?“ Neko će reći: „ali na trgu pred sudom, najverovatnije, bili su sasvim drugi ljudi“... Možda, ali zašto se onda ostatak naroda nije pobunio protiv nepravedne odluke prokuratora Pontija Pilata? Gde su bili oni koji su dočekali Cara sa palminim grančicama, kada je bio bičevan, kada je vođen na Golgotu, kada su rimski vojnici nemilosrdno zabijali zarđale eksere u svete ruke Spasitelja sveta?

Često se dešava da se ćutanje i nečinjenje mogu izjednačiti sa samim zločinom...

U celom Jerusalimu nije bilo nikoga ko bi otvoreno izašao u odbranu Hrista. Čak i njegovi najbliži učenici su ga napustili, a najhrabriji i najharizmatičniji apostol Petar se tri puta odrekao svog Učitelja.

I pored svakodnevnih propovedi koje su se slušale tri godine, Hrista nisu razumeli ni narod ni učenici. Nije iznenađujuće što je Spasitelj morao da pobegne od ljudi koji su „slučajno hteli da ga učine carem“, nakon što je Hristos nahranio pet hiljada ljudi sa nekoliko hlebova i riba. Narod je čeznuo za „dobrim kraljem“ pod kojim će biti obnovljeno veliko kraljevstvo Izrael.

Od Mesije se očekivalo da preduzme „krstaški rat“ protiv Rima. Stoga su se mnogi od onih koji su tog dana sreli Hrista na vratima Jerusalima nadali da će On preuzeti vlast u Jerusalimu, a kada se to nije dogodilo, razočarali su se. Nažalost, stanovnici Svetog grada nisu se mnogo razlikovali od Rimljana, koji su od vlasti tražili „hleba i cirkusa”...

Ne dobivši ono što su hteli, jedni su se odmah ohladili u ljubavi prema Spasitelju, a drugi su se razbesneli, što nisu propustili da iskoriste jevrejski duhovni rukovodioci, koji su Hrista videli kao bezumnog i jeretika.

Za ovaj Jerusalim je Hristos plakao, predviđajući skoro uništenje Svetog grada.

Posle smrti i vaskrsenja, Hrist je sa svojim učenicima izvršio „rad na greškama“, objašnjavajući svrhu svog dolaska, ali se Jerusalim nije obratio Spasitelju, nije se pokajao – rezultat toga je bilo uništenje grada 70. godine pre nove ere.

Oko Nas