Životna ispovest folk pevačice - METAK MU JE PROŠAO KROZ GLAVU - Kroz suze se se seća prizora! (FOTO)

Životna bolna ispovest Aleksandre Bursać.

Pevačica Aleksandra Bursać, svojevremeno je u svojoj velikoj životnoj ispovesti ispričala je kako je imala samo dve i po godine kada su joj javili da joj je otac Nikola teško ranjen na ratištu u Kninu, gde je otišao kao dobrovoljac da brani rodno selo Plavno, a ubrzo nakon toga je i preminuo.

Pevačicin tata se kao dobrovoljac borio za svoje selo Plavno, u kojem je odrastao. Iako je bila mala, seća se trenutka kada su njenoj mami Dušici javili da joj je muž ranjen, a zatim i da je u bolnici u Beogradu podlegao povredama.

• Moj tata je poginuo u ratu dok se borio za svoj narod kad je imao samo 28 godina! Živeli smo u Beogradu, ja sam ostala tu sa mamom, a on se malo pre rata vratio u Knin. Kad je sve počelo, dobrovoljno se prijavio da brani ljude s kojima je odrastao i svoje selo Plavno. Nažalost, napali su ih u toku noći i tati je prošao metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu. I njegovog najboljeg druga su ranili, ali je on, hvala Bogu, preživeo, dok je tata bio smrtno ranjen. Prevezli su ih helikopterom u Beograd u bolnicu. Mama je sve vreme bila uz tatu. Nažalost, preminuo je 11. septembra 1991.

Pevačica kaže da je njena majka pre tragedije pokušavala da ubedi oca da napusti ratište i vrati se u Beograd.

• Mama i tata su se čuli telefonom i govorila mu je: "Dobro, bre, Nikola, imaš dete, vrati se. Ne daj Bože, može nešto da ti se desi". A on bi joj svaki put odgovorio: "Ili pukovnik ili pokojnik!".

Aleksandra je istakla da nikad neće zaboraviti dan kad su saznali strašne vesti.

• Sećam se kad su mami javili da je tata ranjen, iako sam imala samo dve i po godine. Bila sam napolju, mamu je to baš potreslo... Tako mala, bila sam mami najveća podrška i najviše sam je tešila, jer su svi njeni sa Kosova i Metohije i nisu odmah bili sa nama, ali je kasnije došla baka. U Beogradu je živela tatina familija. Uz nas je bio i moj pokojni stric Milorad, koji mi je mnogo pomagao.

Nikola je želeo da počiva u rodnom mestu, za koje je i dao život!

• Tata je sahranjen u Plavnu, jer je to bila njegova želja. Bio je mnogo vezan za Knin. Često je pevao i na tamošnjim saborima. Od oca sam nasledila talenat za pevanje. S jedne strane se mnogo ponosim njim, a s druge sam ljuta! Nedostaje mi svaki dan i u svakom trenutku. Osećam da je tu i da me čuva u nekim teškim momentima. Mama kaže da baš ličim na njega.

Pošto je rano ostala bez tate, njena mama je činila sve da pevačica ima lepo detinjstvo u beogradskom naselju Galenika.

DENI BONEŠTAJ UDARIO NA STARIJE KOLEGE - Ako nisu zaradili za 30 - 40 godina onda...(VIDEO)

• Mama se potrudila da svu lošu energiju pretvori u dobru. Kao da je bila dobra vila. Od ranog detinjstva me je usmerila na muziku, u hor "Kolibri" sam se upisala sa tri i po godine. Detinjstvo pamtim po tome što sam zavolela muziku i imala super društvo - ispričala je Aleksandra.
• Nakon što se majka preudala, dobila sam najveći i najbolji poklon na svetu, a to je moja sestra Milica, koja je mlađa od mene četiri godine. Nažalost, njen otac je preminuo, ali o tome ne bih da pričam jer je za sestru to teška tema. Posle nekoliko godina mama je upoznala Vladu, venčali su se i evo zajedno su već 25 godina. Ne volim da ga zovem očuhom, jer mi zvuči grubo. On nije Miličin i moj očuh, već naš roditelj. Vlada nas je odgajao.

Aleksandra je uvek volela da čuva mlađu sestri.

• Bila sam zaštitnički nastrojena prema njoj. Mama je mnogo radila i trudila se da nam stvori sve, kao da je dobila natprirodnu snagu posle teških gubitaka. Sestra i ja smo često bile same. Ponekad nas je neko čuvao, ali sam se trudila da niko ne mora da nas pazi, već da ja brinem o njoj. Milica je moja slaba tačka i mnogo smo vezane. Totalno smo drugačije, ali se mnogo volimo! - ispričala je pevačica.

Aleksandra kaže za sebe da je bila poslušno dete.

• Bila sam dobro dete. Znala sam koliko se mama trudi i nikada joj nisam pravila velike probleme. A sestra je bila malo buntovna. Nama je mama bila i otac i majka. Dovoljno je bilo da nas pogleda i ne bismo smele da zucnemo. I danas se mame plašim, a imam 34 godine.

Izvor/Pink.Rs/Foto/Grand/Javne mreže

OKO NAS