Psiholog Anita Božović za naš portal - BOG JE U NAMA - KAKO UPOZNATI SAMOG SEBE!

Koliko ste puta čuli da smo sami kreatori svog života? Koliko ste puta čuli da svojim mislima oblikujete svoj život, svoju realnost?

Zaista, teško je odbaciti sve naučeno i iz početka graditi svoju predstavu o svetu oko sebe i o tome kako on funkcioniše. Teško je čak i kada vam neko kaže da je sve pogrešno i vi se složite sa njim:”Da. Sve je pogrešno.”

Koliko ste zaista svesni da je to što ste potvrdili istina u svom najjednostavnijem obliku?

Sve je pogrešno! Recite to naglas.

Hajde da počnemo od osnovnog: materija ne postoji. Materija je iluzija, varka uma, proizvod naše svesti. U svojoj biti, ona je zgusnuta energija. Vibracija. To nije teorija. To je činjenica. Da li ste svesni? Ako se okrenete oko sebe i pogledate, sve što vidite je laž. Tu je samo zbog nas i onoga u šta mi verujemo.

Vreme ne postoji; bar ne onakvo kakvim ga mi zamišljamo. Postoji samo sadašnji trenutak. Ne juče, ne sutra. To je ljudska tvorevina. Samo sada. Nemojte se ovde pozivati na sekunde, sate, minute, godine… jer to nije vreme, to je mera trajanja životnih ciklusa, od ljudi ustanovljena, radi lakšeg snalaženja u ovom našem koordinatnom sistemu.

Kada oduzmemo materiju i vreme ovom našem svetu od pet čula, ostane samo bezvremena, sveprožimajuća energija od koje smo svi i sve oko nas satkano.

Bog u nama? Sveprisutan, sveprožimajući, kreator sveta i svega na svetu. Duh, duša, energija…

Kako osvestiti ono božansko u sebi? Neophodno je prvo ga ustanoviti – započnite sa samoposmatranjem. Meditacija u kojoj pokušavamo da odgovorimo na pitanje:”Ko sam ja?” Meditacija duboke samospoznaje.

Ko ste vi? Dok meditirate i posmatrate svoje misli, shvatate – one se pojavljuju i nestaju nezavisno o vama. One nadolaze i prolaze, gotovo kao da imaju sopstveni život. Onda shvatite – VI niste vaše misli, jer da jeste – ne biste mogli da se distancirate i posmatrate ih kako dolaze i prolaze. Vi niste ni vaše telo – ono je mašina, savršena – srce kuca i bez vaše volje, pluća se pune vazduhom, oči vide, uši čuju i to sve bez vaše volje. Posmatrajte senzacije koje se dešavaju unutar vas i shvatite – vaše telo – to niste vi. Vi ste unutar tog tela, ono je tu da vam služi i da vas vodi kroz ovaj trodimenzionalni svet. Da li ste vi vaše uspomene, vaše emocije? Zamislite da sutra doživite amneziju i da zaboravite sva vaša iskustva u ovom životu – više se ne sećate ničega, a opet – to ste i dalje vi. Vi niste vaša sećanja, vi niste vaše emocije, jer…vi ste onaj koji se seća i koji dozvoljava emocijama da se razvijaju unutar njega.

Ko ste vi?

Vi ste energija, vi ste duh, duša.

Vi ste svetlost.

Vi ste večiti, bezvremeni, sveprožimajući kreator sveta.

Većina nas u nekom obliku veruje u dvojstvo postojanja na ovome svetu – dualitet materijalnog i duhovnog. Većina nas veruje u višu silu, u ravnotežu davanja i primanja, u duhovno, u Stvoritelja – kako god ga nazivali. Većina nas veruje – slepo, ne postavljajući pitanja. Naše društvo (zapadno) nas je tome naučilo ustrojstvom crkve kao institucije preko koje komunicirate sa Bogom. Ustrojstvo sveštenstva kao lica koje će vam reći šta je dobro – a šta nije, šta je greh – a šta nije, udaljilo je čoveka od poimanja duhovnog. Zar je zaista potrebno da nam neko govori šta je ispravno i da nam nameće svoje tumačenje nekih univerzalnih istina? Zar sami nismo sposobni da razlučimo (ne) ispravnost svojih postupaka? “Bog” nam je dao savest kojom treba da se rukovodimo u životu – siguran putokaz ispravnosti naše staze. Dokle god radimo po savesti – na dobrom smo putu, samo treba da oslušnemo sebe. Zašto onda crkva kao veza čoveka i Boga? U hrišćanstvu druga Božja zapovest glasi:”Ne pravi sebi idola.

Velika je zabluda da ako doniramo novac svetinji ili izgovaramo samo molitve u prazno, da će na se gresi oprostiti ili da govorimo neku molitvu desetina puta. Ne. Boga ćete naći samo u sebi i u drugima i samo tamo možete dobiti oprost za svoje grehove. Uzaludno je moliti se, davati priloge hramovima a činiti loše drugima ( ogovarati ih, praviti im spletke, loše misliti o drugima, ispravljati ih, povređivati ih na bilo koji način itd.

Zatražite oprost od onih koji vam “leže na savesti”, a zatim oprostite sebi. Tako će I Bog pre oprostiti vama.

VI niste samo telo koje ima auru, vi ste svetlost koja ima telo, duša koja prolazi kroz školu zemaljskog života koristeći se telom kao sredstvom. Oprostite sebi što ste grešili, jer baš te greške deo su vaše životne škole. Sama spoznaja da ste ih napravili kako biste nešto naučili, pomoći će vam da ih prevaziđete.

Ta energija, to ste vi, utemeljeni u ovom materijalnom telu.

Ta energija, to je Bog u vama i ta energija – ono je što je zajedničko za sve nas na ovom svetu, ono što nas spaja u beskrajnosti i bezvremenosti .

Vi ste svemogući, možete sve što hoćete. Sve što možete da zamislite, možete i da ostvarite, samo zarad toga nesmete povređivati druge. Granice ne postoje, one su samo u vašem zemaljskom umu, prevaziđite ih. Sve što možete da zamislite možete i da ostvarite – stoga – pazite šta mislite, pazite šta želite, pazite za čim čeznete i čemu se nadate - možda vam se i ostvari…

Psiholog Anita Božović

OKO NAS