POJAVIO SE VELIKI ZNAK NA NEBU - PREMA BIBLIJI TO ZNAČI DA SMO SE PRIMAKLI APOKALIPSI izjavio je jedan katolički sveštenik!(FOTO)

Isus u Jevanđelju kao znak Apokalipske izričito spominje znakove na nebu, na Suncu i Mesecu. To je jedan od znakova da Isus ponovo dolazi!

Sveta Faustinu Kowalska, svetica Božjeg milosrđa, između ostalih, primila je poruku od Isusa o velikom znaku koji dolazi: Krstu koji će se videti na nebu i velikom svetlu koje će ići iz Isusovih rana s ruku i nogu, osvetljavajući zemlju neko vreme. Isus joj govori:

“Zapiši ovo: prije nego što dođem kao Pravedni Sud, doći ću kao Kralj Milosrđa. Prije nego što dođe Dan pravde, bit će ljudima dan znak na nebu ove vrste:

„Svaka će se svetlost na nebu ugasiti i nastat će velika tama nad celom zemljom. Tada će se znak krsta videti na nebu, a iz otvora gde su bile probijene ruke i noge Spasitelja izaći će velika svetla koja će obasjavati zemlju neko vrijeme. To će se dogoditi malo prije poslednjeg dana (Dnevnik, 83).”

To se proročanstvo povezuje i s događajem koji je nad Jerusalimom u četvrtom veku zabeležio sveti Ćiril Jerusalemski, učitelj Crkve. U pismu caru Konstanciju napisao je: “U maju, oko trećeg sata, veliki svetleći krst pojavio se na nebu, tačno iznad Golgote, dopirući sve do svete gore Maslinske, viđen, a ne od strane jedne ili dve osobe, ali jasno i evidentno nad celim gradom. Ovo nije bila, kao što bi se moglo misliti, prolazna pojava: Nastavila se nekoliko sati zajedno, vidljiva našim očima i svetlija od sunca. Celi grad, prožet jednako strahopoštovanjem i radošću zbog ovog predznaka, odmah potrča u crkvu, svi u jedan glas slaveći Gospodina našega Isusa Krista, jedinoga Sina Božjega.”

Zanimljivo je da ‘treći sat’ koji opisuje Ćiril kada bi se odnosio na sate u danu u drevnoj Crkvi značio je peti od sedam kanonskih sati i dolazio u deveti sat u danu ili oko 15 sati – što je sveta Faustina trebala proglasiti kao “časem milosrđa” gotovo 1600 godina kasnije!

Ali postoji još nešto — Na putu znakova. Puno je zabeleženih znakova na nebu, viđenih Časnih Krstova i Isusa, posebno u Srednjem veku tog najtežeg vremena koje je doživelo velike potrese, uključujući i katastrofe od kuge. Ali jedan znak na nebu obeležio je u svesti, i prema rečima: katoličkog sveštenika: Mieczysława Piotrowskog to je bio siguran znak da smo u središtu apokalipse. 

On govori:  “Dana 13. oktobra 1917. Majka Božija se poslednji put ukazala u Fatimi. Dogodilo se takozvano čudo sunca. Oko 70 hiljada ljudi svedočilo je ovom događaju. Sunce se tada okretalo na nebu, stvarajući kružnu cirkulaciju. Nakon nekog vremena počelo je spiralnim pokretom padati prema okupljenim ljudima, a zatim se vratilo na svoje mesto.

Što je značio ovaj neobični “ples” sunca? Odgovor na ovo pitanje daje nam Apokalipsa sv. Ivana apostola rečima: “Tada se pojavio veliki znak na nebu: žena odevena u sunce …” (Otk 12,1).

“Žena odevena suncem” – ovo je smisao zadržavanja sunca pri zadnjem ukazanju majke Božije Fatimi. Sunce je izvodilo kružne manevre odozgo prema dole i odozdo prema gore. To su bili potpuno isti potezi koje povlačimo kad na nešto ili nekoga želimo staviti ruke.

Toga dana u dolini Cova da Iria u Fatimi Marija je bila odevena suncem. Ovaj nam znak jasno govori da smo u središtu događaja opisanih u Apokalipsi sv. Ivana apostola. Opis je to velike bitke između Boga i Sotone, u kojoj Jagnje i Žena i njezino potomstvo imaju središnju ulogu.

Živimo u vremenu u kojem se ispunjava Božje proročanstvo i obećanje iz Postanka: “Neprijateljstvo ja zamećem između tebe i žene, između roda tvojeg i roda njezina: on će ti glavu satirati, a ti ćeš mu vrebati petu.” (Postanak 3: 15). Potomstvo žene je svako ko od nje prihvata život. Ovde se radi u potpunoj predanosti Majki Božijoj.

Božji poziv da se posvetimo njenom Bezgrešnom Srcu ključan je i odlučujući za naše vreme. Svaka osoba koja se preda Majci Božjoj velika je pobeda Boga i velika milost Božja za svet…

OkO NaS