Danas proslavljamo veliki praznik CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA-Otac Zosim govori o ovom prazniku i prenosi nam BLAGOIZVOLNE REČI NA OVAJ DAN!

Odmah po dolasku na tron car Konstantin je imao tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu i Vizantiju.

Pred borbu sa Maksencijem, prema predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst, okićen zvezdama i začuo je glas: “Ovim pobeđuj”. Konstantin je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i zaista izvojevao veliku pobedu.

Odmah potom, 313. godine, izdao je znameniti Edikt u Milanu, kojim je prestao progon hrišćana.

Konstantin je u kasnije i sam primio hrišćanstvo kao svoju veru, a i o tome postoji legenda – bio je teško bolestan i tada su mu se javili apostoli Petar i Pavle i savetovali ga da ga episkop Silvester krsti. Odmah potom je ozdravio. Prema drugoj priči, Konstantin je nameravao de se krsti u reci Jordanu, ali je tek na samrti, u skladu sa tadašnjim običajima, primio krštenje iz ruku Evsevija Nikomedijskog.

Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine zbog razdora u Crkvi nastalog pojavom jeretika Arija. Smatra se da su na tom saboru postavljeni osnovni postulati crkve i današnjeg hrišćanstva.

Sveta Jelena, majka cara Konstantina, bila je velika hrišćanka i dobrotovorka. Veruje se da je upravo ona pronašla Časni krst. Sazidala je crkvu Vaskrsenja na Golgoti i mnoge druge crkve na Svetoj zemlji.

Ova sveta žena umrla je 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke. Umro je u Nikomidiji 337. godine, a sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.

Interesantno je da među Srbima Konstantin nema nikakav kult i nije mnogo poštovan niti se za njega vezuju pojedini običaji i verovanja. Slavi se kao krsna slava, a tek u novije vreme, praznik ovog svetitelja je postao i slava grada Niša u čast činjenice da je Konstantin upravo tu rođen.

Konstantinova besmrtnost, međutim, ipak počiva na osnivanju Konstantinopolja. Ovaj “Novi Rim”, osnovan 324. godine na Bosforu preuzeo je ulogu istočnog rimskog glavnog.

Blagoizvolne reči na današnji dan.

Konstantin caru krst se svetli javi,

Konstantin ga vide i Boga proslavi.

To znamenje beše Sina Božijega.

Od ovog znamenja nema krasnijega,

Znamenje stradanja i vremene bede.

Ali i znamenje konačne pobede.

Sa ovim znamenjem, tvoriocem čuda,

Konstantin se kreće i pobedi svuda.

Sred paganskog Rima, krstogonitelja,

On krst visok diže, slavu Spasitelja.

Što tri veka beše lomljeno i kleto,

To sad za Rim posta veliko i sveto!

Tri stotine leta krst pljuvan bejaše,

U krvi svetaca zemlja se kupaše.

Carstva i carevi, oholi i mrski,

Slomiše se redom slično slaboj trski.

A znamenje krsta ostade uspravno

I svetljaše svetu čudesno i slavno.

Konstantin ga pozna i uzdiže više,

Zato mu se ime u kalendar piše.

Protojerej Zosim

OKO NAS