OVO JE KLjUČNI RAZLOG ZAŠTO VEĆINA NE ZNA DA OBJASNI SVOJE EMOCIJE - Mnogi negiraju svoja prava osećanja misleći da će tako osećanja prestati - Međutim!?

Sama po sebi veoma kompleksna, psihologija zahteva niz objašnjenja i odgovora na pitanja “zašto” i “kako”.

Međutim, kada je objašnjavanje gradiva iz psihologije u pitanju, razdvajanje tri osnovna dela mozga i njihovo objašnjenje prvo je što bi trebalo biti pomenuto, piše centarzdravlja.hr.

Od leptirića u stomaku do mučnine: Evo kako su povezani nervni i probavni sistemi.

Koja su to tri dela mozga i kako su ti sistemi povezani sa osećajem ugroženosti?

Reptilski mozak

Prvi sistem jeste reptilski, odnosno instinktivni deo mozga koji je temelj opstanka na zemlji.

Instinktivni deo mozga genetski se prenosi sa generacije na generaciju i reguliše vitalne životne funkcije, kao što su otkucaji srca, krvni pritisak i slično. Kod beba, reptilski mozak može se prepoznati u stiskanju pesnice kada na dlanu osete, recimo, naš prst. Takav instinkt, preuzimanjem uloga viših funkcija mozga, nestaje.

Emocionalni mozak

Drugi deo mozga reguliše naša emocionalna stanja i fizičku fiziologiju i naziva se emocionalni mozak.

Poseduju ga samo neke vrste sisara, koji upravo zbog „emotivnog mozga“ ne mogu da opstanu zadovoljavajući samo fiziološke potrebe, ali da bi dobro živeli, čak da bi preživeli, moraju biti zadovoljene  njihove emocionalne potrebe.

Racionalni mozak

Razmišljanje, planiranje ili rasuđivanje omogućeni su racionalnim mozgom koji je karakterističan isključivo za nas, ljude.

Kako evolucija spasava naše živote u stresnim i pretećim situacijama i šta se tada dešava?

Zamislite da prelazite put sa malim detetom u ruci i vidite automobil koji se približava i juri ka vama. Ako bi naš mozak u toj situaciji ostao u racionalnom mozgu, koji nam inače pruža inteligentno razmišljanje, naše misli bi izgledale ovako: “Ovaj autobus se kreće 100km na sat, a ja hodam 15km na sat, možda bi trebalo da trčim…”.

Dužina te misli usporila vas je i auto je već stigao do vas, i baš iz tog razloga evolucija nam je omogućila da isključimo racionalni sistem mozga onog momenta kada se javi opasnost spolja, i tada nastupa emocionalni mozak, u kome nas emocija straha veoma brzo aktivira i navodi nas na drugu stranu puta dok grčevito držimo dete za ruku, kako bi ga spasili.

Slučaj u kome nas emocija straha dodatno onesposobi, naročito kada se u obzir uzme da u toj situaciji telo odlučuje da li će reagovati borba, beg ili zamrzavanje, onda se naš emocionalni mozak gasi i u instiktivnom delu mozga donosi se odluka da prioritet bude opstanak.

Evolucija nam je, dakle, omogućila da ova tri dela mozga rade zajedno u normalnim životnim uslovima, ali i u stresnim situacijama kada se naš racionalni mozak isključuje, zatim i emocionalni mozak, što u borbi za opstanak ostavlja samo instinktivni mozak. Evolucija nam štedi dragocene sekunde vremena u kojima moramo donositi brze i efikasne odluke.

Kako smiriti emocije i reagovati desnom stranom mozga?

Postoje određene situacije u kojima je neophodno znati kako mozak funkcioniše, kako ne bi radio protiv nas, već za nas.

Recimo da je situacija u kojoj se svađate sa partnerom situacija u kojoj su prisutne intenzivne emocije sa obe strane. Najčešće mislite da se svađate racionalnim delom mozga vašeg partnera, a zapravo je racionalni deo mozga oba partnera isključen, upravo zbog bure emocija. Ukoliko, na primer, partner ne može da se seti nečega što je rekla ili jeste u prošlosti, možda vas zaista ne laže, već se trenutno ne može setiti u emocionalnom delu svog mozga.

Bilo da je u pitanju vaš partner, dete, prijatelj, kolega, u situaciji kada vidite da osoba ima intenzivnu emociju kao što je bes ili frustracija, prvo što treba da uradimo je da uvek naglas nazovemo emociju koju vidimo. Tako, na primer, kada se svađate sa partnerom, možete mu sugerisati da vidite ljutnju koja isijava iz njega, upravo ka vama. Takođe, kada vaš trogodišnjak vrišti i baca se jer je TV ugašen, umesto da ga pitate zašto je ljut kada je dogovor bio da ostane ugašen, probajte mu reći: “Vidim da si ljut, ali neću ti dozvoliti da se povrediš”, nakon čega svakako ne bi trebalo da uključite TV.

U oba slučaja, ako nazovete pravu emociju, ako ne osuđujete osobu za tu emociju, već je prihvatite, primetićete kako se intenzitet emocije smanjuje sa svakom novom izgovorenom rečju, jer naš emocionalni mozak voli da priča jezikom emocija.

Nastavak u sledećem naslovu...

Šaljite nam vest, fotografiju ili snimak na naš dobro poznati kontakt u opisu donje slike!

Izvor/

OkO NaS