POČEO NAM JE VELIKI VASKRŠNjI POST - Najvažnije je Duhovna post jer telesna post bez Duhovnog posta naziva se...!

Naziva se još i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst), Velika četrdesetnica (zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana).

Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

Prva nedelja posta zove se Čista nedelja. Druga nedelja je Pačista sedmica. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna nedelja. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

NAČIN POSTA - Dve strane posta

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali „demonskim postom“, jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Pa je time onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.

Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. U smirenju čovek počinje da stiče saznanje, da je spasenje moguće jedino u Bogu, kroz Njegovu veliku milost. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje podrazumeva dar razlikovanja onoga što je korisno, od onoga što je štetno.

Najveći hrišćanski praznik Vaskrs, ove godine se proslavlja 16. Aprila.

Draga braćo i sestre po Hristu neka nam je Časni Vaskršnji post na zdravlje duše i tela.

Protojerej Zosim

Šaljite nam vest, fotografiju ili snimak na naš dobro poznati kontakt u opisu donje slike!

OkO NaS – MI SMO UZ VAS!