Treća dimenzija
Zanimljivosti
SNOVI NAM GOVORE ALI I UPOZORAVAJU - Kako nam podsvest pomaže da rešimo probleme!(Četvrti deo)
- Detalji
Piše: Astronumerolog FILIP
Agencija Astro World
Ono što sanjamo često može da utiče na naše raspoloženje, ali da li znamo šta se zaista dešava kada sanjamo.
Snovi nam nude izlaz
Mada se snovima često daju mistična svojstva, njihova uloga je drugačija. Snovi su neka vrsta smetilišta informacija, mesto gde se pročišćavaju nebitni delovi sećanja, a izdvajaju oni bitni. Naučnici već dugo pretpostavljaju da se ovaj proces odvija negde između dela mozga koji kontroliše memoriju (hipokampus), i kore velikog mozga (neokorteksa), koji reguliše naše „bitnije“ misli.
Snovi sortiraju sećanja
Studija Instutita za medicinu Maks Plank iz 2007. pomogla je da se ova teorija naučno utemelji: istraživači su otkrili da deo kore velikog mozga – neokorteks, dok obavlja svoju funkciju tokom spavanja, šalje signale različitim regionima u mozgu koji su zaduženi za kratkoročno pamćenje (hipokampusu).
Hipokampus se zatim čisti da bi opet sledećeg dana sakupio informacije, dok neokorteks odlučuje šta će preneti u dugoročno pamćenje, a šta odbaciti. Dok sve te informacije putuju, neke dođu do mesta gde nastaju naši snovi.
- Analiza snova može imati pozitivne efekate. U snovima se vrši određeno sortiranje i brisanje naših sećanja – kaže psiholog sa univerziteta Harvard Dedri Baret.
U snovima obrađujemo strahove
Drugo viđenje snova dolazi od kognitivnog neuronaučnika Antija Revonsa sa švedskog univerziteta u Skovdu, koji je predstavio teoriju simulacije pretnji. Prema toj teoriji, mozak kroz snove reaguje na potencijalne „pretnje“. Recimo, mnogi ljudi sanjaju kako su im poispadali svi zubu – taj motiv može da bude podstaknut strahom od starenja i propadanja tela.
Snovi nas navode na rešenje problema
Možda je u stvari najproduktivnija funkcija snova rešavanje problema, jer mozak u snu nastavlja da radi na poslovima kojima se budni um bavi tokom dana. U jednoj studiji iz 2010. godine koje je sproveo jedan medicinski centar u Bostonu, 99 ljudi je dobilo zadatak da se kreće kroz virtuelni lavirint. U jednom delu vežbe svi su dobili pauzu od 90 minuta. Neki su dobili zadatak da tokom pauze nešto čitaju, dok je drugima naloženo da odspavaju. Oni koji su spavali i kojima se slučajno u snovima prikazao lavirint pokazali su desetostruko bolju sposobnost rešavanja ovog zadatka u narednoj sesiji nego ostali ispitanici.
Nastavak o snovima u sledećem naslovu. Hvala vam što nas pratite!
Šaljite nam vest, fotografiju ili snimak na naš dobro poznati kontakt u opisu donje slike!
OkO NaS
