Vladika Grigorije razrešio dilemu - DA LI SE SME RADITI NA CRVENO SLOVO ILI NE!

Vladika Grigorije o praznicima i o tome da li se sme raditi ili ne.

Vladika Grigorije često s pratiocima na društvenim mrežama polemiše o filozofiji religije, a neretko i razbija zablude o čvrsto ukorenjenim verovanjima kod pravoslavnih Srba.

Jedna od dilema koju je razrešio je da li smeju da se obavljaju kućni poslovi na crkvene praznike, odnosno kada je crveno slovo u crkvenom kalendaru.

• Često dobijam pitanja da li se smeju obavljati kućni poslovi na crkvene praznike. Da li se sme uključiti veš-mašina, počistiti stan, opeglati odeća? Odgovor glasi: da, smeju.
• U većini slučajeva, uverenje da se ne smeju obavljati kućni poslovi na crveno slovo proizlazi iz sujeverja, a ne iz istinskog poštovanja prema svetitelju ili prazniku koji se tog dana proslavlja.
• Ako je uistinu posredi poštovanje, onda bi ono trebalo pre svega da se iskazuje odlaskom na liturgiju, molitvom ili, recimo, izbegavanjem ogovaranja i psovanja, a ne da se svede na puko uključivanje ili neuključivanje veš-mašine – dodaje vladika i nastavlja.
• I ovde je – kao i u slučaju pogrešnih uverenja o kojima sam ranije pisao i govorio – reč o zameni teza i pomeranju težišta sa suštine na formu.
• Zaista verujem da Bog ne gleda na to ko je šta uključio, isključio ili pomakao. Njega mnogo više interesuje kako se odnosimo prema drugima – bližnjima i daljnima, interesuju ga naši osećaji, namera i volja - napisao je vladika u opisu objave koju je podelio na svom Instagramu, a potom u video snimku dodatno potkrepio primerima.
• Zamislite samo da je neki praznik i mi kažemo: danas ne radimo ništa, ali idemo u restoran. Onda nas tamo poslužuju konobari, koji su isto kao mi, hrišćani i koji trče i rade, i mi mislimo da smo nešto bolji od njih. Međutim, nismo, jer oni su bolji od nas u tom trenutku jer nas služe, započeo je on, pa se prisetio detinjstva.

• Isto tako je zanimljivo moje sećanje na detinjstvo, kad su u mom selu ljudi odmarali od poljskih poslova. Tog dana praznika nisu išli u crkvu, nego su igrali karte i svađali se dok igraju karte.

Potom je zaključio primerom iz Svete Gore i manastira u kome je živeo.

• Na Svetoj Gori, koliko se sećam, a i u manastiru u kom sam živeo kod vladike Atanasija, mi bismo posle službe, ako je liturgija, naravno, na praznik i na crveno slovo, ručali, a onda bismo radili. Išli smo na svoja poslušanja. Dakle, rad sam po sebi nikad ne može biti zlo. Međutim, nepoštovanje praznika i svetitelja kojeg tog dana praznujemo ogleda se u tome šta mi mislimo i kuda su upućene naše misli i naša dela, a ne na to da sedimo i ništa ne radimo – Zaključio je vladika.

oKo nAs – HvAlA ŠtO StE uZ NaS